F. William Engdahl
Na nedavnom samitu G7 premijer Japana Shinzo Abe iskoristio je okolnosti da je njegova zemlja bila domaćin ovogodišnjeg sastanka industrijskih zemalja, za jednu provokativnu rezoluciju. Sadržaj rezolucije : Kina je kritikovana zbog njene prisutnosti na spornoj grupi ostrva u Istočnom kineskom moru. U Kini se Ostrva nazivaju Diaoyu u Japanu Senkaku ostrva. Rezolucija G7 je deo pažljivo koordinisane eskalacije tenzija. Iza toga stoje SAD i njene azijski saveznici , predvođeni Japanom premijera Abe-a. Cilj je Narodna Republika Kina.
Da Sjedinjene Države u oblasti uglavnom nenaseljenih ostrva u južno kineskom i Istočno kineskom moru trenutno održavaju „Ratne igre“ , i to naime sve ozbiljnije, moramo videti sa pozadinom da Vašington obavlja još više paralelnih drugih ratnih igara. Cilj je da se opkoli Putinova Rusija. U tom cilju, američke trupe marširaju u zemljama NATO-a, kojie se graniče sa Rusijom. U tom cilju, američki takozvani „protivraketni štit“ se postavlja u Rumuniji, koji je usmeren na Rusiju. I u tom cilju, trude se administracije CIA i Obame pod vođstvom vrhovnih jastrebova kao što je Victoria Nuland iz Ministarstva spoljnih poslova, u tome, da opravdaju ekonomske sankcije SAD i EU protiv Rusije, koje su zaista na kraju takođe oblik ratovanja.
U deklaraciji G7 od 27. maja čitamo: „Mi smo zabrinuti zbog situacije u istočno kineskom i južno kineskom moru i naglašavamo suštinski značaj mirnog odnosa sa mirnim rešavanjem sporova“.
Ovo je primetna eskalacija, ne toliko zbog intonacije nego zbog činjenice da G7 – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan, Kanada i SAD – se uopšte u ovu temu mešaju.
Grupa je osnovana u 1970-im, u stvari, kako bi razgovarali o ekonomskim pitanjima.
Zašto uopšte spor oko nekih pustih ostrvca?
U decenijama nakon završetka Drugog svetskog rata, ostrva su nenaseljena, i iako Kina, Japan i Tajvan već dugo zvanično polažu pravo na njih, nije bilo većih tenzija. Diaoyu/Senkaku arhipelag sastoji se od osam nenaseljenih ostrva sedam kvadratnih kilometara. Nalaze se u istočno kineskom moru između obale Kine, Tajvana i Okinave, gde SAD ima veliku vojnu bazu. Gledajući na mapi detaljnije, upadljivo je da ova ostrvca imaju strateški i vojni položaj, ukoliko bi u budućnosti došlo do spora između Vašingtona i Pekinga. Pored toga, ona graniče sa rutama međunarodnog saobraćaja po kojima se odvija teretni saobraćaj u vrednosti oko 5.000 milijardi dolara godišnje, uglavnom za Kinu.
Kina polaže prava ne samo na Diaoyu ostrva, nego i na druge nenaseljene grupe ostrva u Južnom kineskom moru, odnosno Paracel i Spratly ostrva. Zbog svog položaja i zbog toga što ostrvske grupe prisvajaju takođe iz Tajvana, Vijetnama, Filipina i Japana tako da ovaj spor neokonzervativnim jastrebovima u Vašingtonu odgovara, i dalje pruža odlično opravdanje za okretanje Pentagona ka Aziji i novo vojno usklađivanje protiv Kine. Sada ako i uz to razmotrimo izveštaje da je region skriva velike depozite nafte i gasa – prirodnih resursa, koje su za budućnost Kine od ogromnog značaja – imamo sve sastojke za eksplozivni koktel . Ono što nedostaje je neko , ko će upaliti fitilj …
Neobične pozadine
Dakle, mi ovde imamo posla sa tri različite grupe ostrva -Diaoyu u istočnom kineskom moru, Paracel i Sparatly u Južnom kineskom moru. Ja ću se prvo pozabaviti sa okidačem u tekućoj konfrontaciji, drami koja okružuje Ostrva Diaoyu ili Ostrva Senkaku kako ih Tokio naziva.
Potraga za piromanom nas vraća u Vašington, a odatle do jastrebova oko Dik Čejnija. Izgleda da je on sve drugo osim u penziji, ako pogledate, da njegov bivši načelnik štaba Viktorija Nuland vodi Ukrajinski sukob protiv Rusije i da je drugi bivši načelnik štaba, „Skuter“ Libi, glavni odgovorni učesnik u anti-kineskom naoružavanju Japana.
A vrhunac tenzije oko Ostrva Diaoyu dostignut je u aprilu 2012. Tada je ultra-nacionalistički guverner Tokija, Shintaro Ishihara (autor knjige: Mi smo svetska sila: Zašto Japanu pripada budućnost), dao iznenađujuće saopštenje: On će posredstvom Tokio vlade iskoristiti da otkupi od misterioznog japanca svih osam Senkaku ostrva, koje je ovaj privatno stekao. Ne samo u Kini Urlik protesta je potom bio bučan, čak i u Tajvanu koji takođe polaže pravne zahteve za ostrvca.
Neposredno pre, u decembru 2011. godine, Ishihara je putovao u Vašington da tamo drži govor na Institutu Hudson, jedan neokonzervativni trust mozgova. U svom govoru, Ishihara, je rekao sledeći japanski izbori bi „otvorili put za jačanje SAD-Japanskog saveza.“ Zatim je govorio o tome „da bi to moglo da znači jači savez za ostatak Azije.“
Ishihara pripada liberalnim demokratama, koji trenutno vladaju pod vođstvom premijera Shinzo Abe u Japanu. U to vreme su još uvek bili u opoziciji, na vlasti je bila, umerena vlada Ioshihiko Noda. Noda je reagovao uznemireno na provokativnu izjavu Ishihare da kupi sporna ostrva. Uzgred, kada je Ishihara gostovao na Institutu Hudson, bio je pozdravljen od strane višeg potpredsednika Think Tank-a- nikog drugog nego I. Lewis „Scooter“ Libby , bivši načelnik štaba potpredsednika Dika Čejnija (Dick Cheney).
Preteći Uspon Nippon Kaigi
Skuter Libi i Čejnijevi jastrebovi, kojima pripada i Obamin ministar odbrane Ash Carter , sarađuju u Japanu sa udruženjem nalik masonskom koje se zove Nippon Kaigi. Ishihara kao i Abe u ovom udruženju zauzimaju visoko mesto. jedan pripadnik iz viših krugova opisao je udruženje na sledeći način: „Mi smo u potpunosti posvećeni konzervativnoj stvari. Mi smo monarhisti. Zalažemo se za reviziju Ustava. Mi smo za slavu nacije. “
Nippon Kaigi vodi kampanju za reviziju japanskog Ustava i posebno člana 9. kojim se zabranjuje zemlji da ima stalnu vojsku. Istovremeno zahteva ojačavanje korena šintoizma zemlje. Tokio tribunal za ratne zločine od 1946 do 1948 udruženje smatra nelegitimnim, a obim tih ubistava koji su počinili japanske trupe u Nanking masakru 1937. godine, bio je „preteran ili iskrivljen.“ udruženje brani teritorijalne aspiracije Japana za Senkaku ostrva. Na sajtu Nippon Kaigi poznati šintoistički sveštenici su navedeni kao „savetnici“, uključujući i neke pripadnike carske porodice. Da je Abe na nedavnom samitu G7, ostale lidere odveo na Ise-jingu, najveću japansku šinto svetinju, nije samo simboličan gest.
Abe je u 2014 obnovio njegov kabinet. Od tada, petnaest od osamnaest članova kabineta su i članovi Nippon Kaigi. Većina takođe pripada udruženju koje promoviše šintoizam kao državnu religiju. šinto je tradicionalna, nacionalistička religija, koja je do 1945. godine od strane monarhije korištena da obožavanje hramova ojača lojalnost ka caru. Od oktobra 2014. godine 289 od 480 japanskih poslanika u parlamentu su iz Nippon Kaigi. Čovek se ne mora mnogo truditi da se oseća kao u predratnom Japanu i da se priseti brutalne invazije i okupacije kineske Mandžurije tokom 1930-ih.
Skuter i Japan
Skuter Libi igra centralnu ulogu u družini jastrebova i „Američkih posebnih“ koji su stvorili „Projekat za novi američki vek“ (PNAC) i sa njim oblikovali militantnu Čejni-Bušovu administraciju od 2001. do 2009. godine , Libi je bio jedan od autora smernica odbrambenog plana za budžet 1994. do 1999. godine i to zajedno sa Polom Volfovicem za tadašnjeg američkog sekretara za odbranu u administraciji Džordža Buša – nikog drugoog do Dika Čejnija. U PNAC izveštaju od septembra 2000. država sasvim otvoreno kaže da je izveštaj zasnovan na smernicama koje su Čejni, Libi i Volfovic napisali u 1992 godini. Od tih smernica se tiho i neupadljivo odustalo nakon što je neko dostavio dokumenta Njujork tajmsu. Skuter Libi je došao 1989. u Ministarstvo odbrane i od tada je blizak sledbenik Dika Čejnija.
U izveštaju PNAC se zahteva da vladavinu Sadama Huseina prekinu ratom . Pored toga,zahteva se od novog predsednik SAD da ponovo poveća vojni budžet da bi mogao da se vodi „preventivni rat“, ukoliko bi jedna zemlja ili grupa zemalja ugrozila položaj Amerike kao jedine supersile. „Američka posebnost“ je zapravo ukratko rečeno poremećena ideja: „Mi smo broj jedan, jer je naš Bog veći i gori od vašeg Boga“!
U članove PNAC se ubrajaju Luis Libi, Donald Ramsfeld, J. Pol Volfovic i Dik Čejni ( Lewis Libby, Donald Rumsfeld, J. Paul Wolfowitz i Dick Cheney ). Svi oni su zauzimali ključne funkcije u Čejni-Bušovoj administraciji, i oni su formirali društvance koja funkcioniše kao neka vrsta tajne paralelne vlade od 1989. do učvrsti ulogu SAD kao neprikosnovene svetske sile broj jedan kroz imperijalističke ratove. Ovo se odnosi na Avganistan i Irak 2003. godine, Libija u 2011. i Ukrajina u 2014. I danas u Aziji Kina je sve više na meti zbog svog položaja kao nezavisna velika sila.
Libi je osuđen na zatvor Jer je 2003. godine, pred rat u Iraku razotkrio agenta CIA-e Valerie Plame . Predsednik Džordž Buš ga je kasnije pomilovao, od tada Libi radi na Hudson institutu . On je specijalizovan za vojna pitanja, ali i za Aziju i posebno za japansku politiku. Navodno je veoma blizak japanskom Premijeru Abe-u.
Abe i Skuter
Od 26. decembra, 2012 je Šinzo Abe, blizak prijatelj i poverenik Išihare i Skuter Libijevog Hudson Instituta, novi japanski premijer. Vlada Noda je podnela ostavku iznenada nakon kratkog mandata, Abe je uspeo da prevlada na narednim izborima. Od tada, Japan, vodi provokativni, oružijem zveckajući kolizioni kurs ka Kini zbog Diaoyu / Senkaku ostrva. Ovde se odražava nacionalistički program koje sprovodi Abe-ov Nippon Kaigi i njeno usko povezano šintoističko Udruženje duhovnog vodstva.
Nakon manje od godinu dana u kancelariji Abe je pozvan u Vašington u septembru 2013. godine od strane neokonzervativnog Hudson Instituta. Tamo je postao prvi ne-Amerikanac odlikovan Herman Kahn nagradom. Njegov govor nije najavio predsednik Instituta Hudson, nego potpredsednik Skuter Libi, što već pokazuje koliko su njih dvojica bliski . Shodno tome Abe je počeo svoj govor sa : „Hvala ti, Scooter …“
U svom govoru na Hudson Institutu Abe stavio jasno do znanja da želi da dovede odnos Japana i SAD na takav blizak nivo da bi veze koje su uspostavljene u protekle dve decenije između SAD i Kine, zastarele i Japan time postao ponovo američki najvažniji partner u azijsko-pacifičkom regionu.
Abe je govorio , „Japan i SAD treba da zajednički vode indo-Pacifički vek“ On je nagovestio da će pokušati da se podvrgne Japanski posleratni ustav jednoj reformi . Ustav zabranjuje aktivnu upotrebu vojske. Abe je nagovestio dalje da je Kina razlog za reformu ustava. Premijer: „Ja radim naporno, da obnovimo naše nacionalne strukture bezbednosti. Po prvi put ikad , Japan japan će osnovati nacionalni savet bezbednosti , mi ćemo objaviti strategiju nacionalne bezbednosti, u kojoj se definiše šta je obavezan Japan i šta su naši ciljevi. I po prvi put u jedanaest godina moja vlada je povećala budžet za odbranu ove godine. “
Dalje Abe je govorio svojim neokonzervativnim prijateljima na Skuter Libijevom Hudson Institutu: „Imamo bliskog suseda [Kina] čiji vojni troškovi su najmanje dva puta veći nego što su Japanski, i nadmašeni su samo od strane američkog budžeta za odbranu. Za više od dvadeset godina, od 1989. godine, ta zemlja je povećala nedostatak transparentnosti nad vojnom potrošnjom na godišnjem nivou za više od deset procenata … nazivajte me onda pravim militaristom, ako želte. “
Od njegovog govora u septembru 2013. Abe verno zastupa provokativne ciljeve protiv Kine svojih Vašington NeoCon prijatelja, Dik Čejnijeve družine oko skuter Libija.
Senkaku pod nuklearnim štitom
Japanski državni vrh oko Šinzo Abe-a udara ponovo u militantni ton, protiv Kine zveckajuci oružijem zbog Senkaku ostrva. Na brizantnosti je dobila cela stvar, nakon što su Japan i Sjedinjene Države izdali zajedničko saopštenje u aprilu, 2015. godine.
U saopštenju je najavljeno da će američko ministarstvo odbrane prebabaciti šezdeset odsto svoje flote u Pacifik i Indijski okean. Sistemi najnovijeg i najmoćnijeg oružja će ići kao prvo u azijsko-pacifički region. Savetodavni komitet Japansko-američke bezbednosti (SCC) izdao je saopštenje u kojem glasi da , Amerika stoji “ nepokolebljivo za odbranu Japana“, i to sa „punim opsegom svih vojnih mogućnosti Amerike, atomskih kao i konvencionalnih.“ SCC pripadaju Džon Keri i Fumio Kišida kao i sekretar za odbranu Aš Karter i general Nakatani.
6. aprila 2015. godine, SAD i Japan su se izrazili u njihovoj zajedničkoj izjavi po prvi put o tekućem sporu između Kine i Japana zbog ostrva: „Ministri su ponovo potvrdili da su Senkaku ostrva pod upravom Japana, a samim tim i obuhvaćena članom 5 Ugovora o međusobnoj saradnji i bezbednosti između Japana i Sjedinjenih država. „to ne znači ništa drugo nego da je Vašington proglasio da je spreman da rizikuje i nuklearni rat u sporu sa Kinom oko ostrva u Južnom kineskom moru.
Ne iznenađuje da je Kina odgovorila sa povećanim vojnim prisustvom u istočnom i Južnom kineskom moru. Peking je dozvolio da ga namame u paukovu mrežu koju je raširio Abe , kao što su se Čejni i njegovi prijatelji nadali.
29. maja, 2016 Peking je prvi put objavio planove za slanje podmornice opremljene sa nuklearnim naoružanjem u pacifik . 1. juna, Peking je rekao da ukoliko SAD nastave sa svojim „provokativnim akcijama“ u Južnom kineskom moru, kina je spremna da izgradi kao i iznad Istočnog kineskog mora planiranu vazdušnu kontrolnu zonu.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova se usprotivilo ove godine na kritike koje se odnose protiv raspoređivanja raketa na Woody Island ( poznate jos kao Yongxing ili Phu Lam ), najvećem ostrvu na Paracelskih ostrva, u Južnom kineskom moru . Raspoređivanje nije „povod, da se diže velika uzbuna „, saopštilo je ministarstvo. „Činjenica da Kina stacionira potrebne i ograničene odbrambene kapacitete na svojoj teritoriji, u suštini se ne razlikuje od činjenice da Sjedinjene Američke Države brane Havaje.“
Kada se u januaru 2017. godine nova američka administracija useli u Belu kuću u , ova situacija bi verovatno mogla da se razvije u Vašingtonovu sledeću nuklearnu konfrontaciju. Kao turbo punjač za eskalaciju bi mogla da se pokaže poruka Ministarstva odbrane rusije od 27. maja , da razmatraju o tome, da izgrade na Kurilskom ostrvu Matua bazu za jedinice ruske Pacifičke flote. Ruska vojska i geografsko društvo će istraživati sa šest brodova i više od 200 učesnika Kurilsku grupu ostrva, kaže se u izjavi ministarstva . Kurilska ostrva se protežu od Kamčatka poluostrva do japana i bila su tokom Hladnog rata najisturenija linija fronta sovjetskih položaja u Pacifiku.
Vašington se približava svom cilju kroz svoje pristalice,opkoljavanju Rusije i sada Kine. Prljavi otisci Dik Čejnija i njegovih saradnika kao što su Skuter Libi i Viktorija Nuland su ovde jasno vidljivi. I naravno, treća lica se koriste za još veće potpaljivanje sukoba
POKORENA PLANETA 