POKORENA PLANETA

Znanje je put do slobode. Sloboda nema alternativu.


Postavite komentar

Kina se uplela u mrežu Čejnijevog Japanskog pauka

G7_leaders_at_summit_in_Shima,_Japan_5.26.16

F. William Engdahl
Na nedavnom samitu G7 premijer Japana Shinzo Abe iskoristio je okolnosti da je njegova zemlja bila domaćin ovogodišnjeg sastanka industrijskih zemalja, za jednu provokativnu rezoluciju. Sadržaj rezolucije : Kina je kritikovana zbog njene prisutnosti na spornoj grupi ostrva u Istočnom kineskom moru. U Kini se Ostrva nazivaju Diaoyu u Japanu Senkaku ostrva. Rezolucija G7 je deo pažljivo koordinisane eskalacije tenzija. Iza toga stoje SAD i njene azijski saveznici , predvođeni Japanom premijera Abe-a. Cilj je Narodna Republika Kina.
Da Sjedinjene Države u oblasti uglavnom nenaseljenih ostrva u južno kineskom i Istočno kineskom moru trenutno održavaju „Ratne igre“ , i to naime sve ozbiljnije, moramo videti sa pozadinom da Vašington obavlja još više paralelnih drugih ratnih igara. Cilj je da se opkoli Putinova Rusija. U tom cilju, američke trupe marširaju u zemljama NATO-a, kojie se graniče sa Rusijom. U tom cilju, američki takozvani „protivraketni štit“ se postavlja u Rumuniji, koji je usmeren na Rusiju. I u tom cilju, trude se administracije CIA i Obame pod vođstvom vrhovnih jastrebova kao što je Victoria Nuland iz Ministarstva spoljnih poslova, u tome, da opravdaju ekonomske sankcije SAD i EU protiv Rusije, koje su zaista na kraju takođe oblik ratovanja.
U deklaraciji G7 od 27. maja čitamo: „Mi smo zabrinuti zbog situacije u istočno kineskom i južno kineskom moru i naglašavamo suštinski značaj mirnog odnosa sa mirnim rešavanjem sporova“.
Ovo je primetna eskalacija, ne toliko zbog intonacije nego zbog činjenice da G7 – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan, Kanada i SAD – se uopšte u ovu temu mešaju.
Grupa je osnovana u 1970-im, u stvari, kako bi razgovarali o ekonomskim pitanjima.
Zašto uopšte spor oko nekih pustih ostrvca?
U decenijama nakon završetka Drugog svetskog rata, ostrva su nenaseljena, i iako Kina, Japan i Tajvan već dugo zvanično polažu pravo na njih, nije bilo većih tenzija. Diaoyu/Senkaku arhipelag sastoji se od osam nenaseljenih ostrva sedam kvadratnih kilometara. Nalaze se u istočno kineskom moru između obale Kine, Tajvana i Okinave, gde SAD ima veliku vojnu bazu. Gledajući na mapi detaljnije, upadljivo je da ova ostrvca imaju strateški i vojni položaj, ukoliko bi u budućnosti došlo do spora između Vašingtona i Pekinga. Pored toga, ona graniče sa rutama međunarodnog saobraćaja po kojima se odvija teretni saobraćaj u vrednosti oko 5.000 milijardi dolara godišnje, uglavnom za Kinu.
Kina polaže prava ne samo na Diaoyu ostrva, nego i na druge nenaseljene grupe ostrva u Južnom kineskom moru, odnosno Paracel i Spratly ostrva. Zbog svog položaja i zbog toga što ostrvske grupe prisvajaju takođe iz Tajvana, Vijetnama, Filipina i Japana tako da ovaj spor neokonzervativnim jastrebovima u Vašingtonu odgovara, i dalje pruža odlično opravdanje za okretanje Pentagona ka Aziji i novo vojno usklađivanje protiv Kine. Sada ako i uz to razmotrimo izveštaje da je region skriva velike depozite nafte i gasa – prirodnih resursa, koje su za budućnost Kine od ogromnog značaja – imamo sve sastojke za eksplozivni koktel . Ono što nedostaje je neko , ko će upaliti fitilj …
Neobične pozadine
Dakle, mi ovde imamo posla sa tri različite grupe ostrva -Diaoyu u istočnom kineskom moru, Paracel i Sparatly u Južnom kineskom moru. Ja ću se prvo pozabaviti sa okidačem u tekućoj konfrontaciji, drami koja okružuje Ostrva Diaoyu ili Ostrva Senkaku kako ih Tokio naziva.
Potraga za piromanom nas vraća u Vašington, a odatle do jastrebova oko Dik Čejnija. Izgleda da je on sve drugo osim u penziji, ako pogledate, da njegov bivši načelnik štaba Viktorija Nuland vodi Ukrajinski sukob protiv Rusije i da je drugi bivši načelnik štaba, „Skuter“ Libi, glavni odgovorni učesnik u anti-kineskom naoružavanju Japana.
A vrhunac tenzije oko Ostrva Diaoyu dostignut je u aprilu 2012. Tada je ultra-nacionalistički guverner Tokija, Shintaro Ishihara (autor knjige: Mi smo svetska sila: Zašto Japanu pripada budućnost), dao iznenađujuće saopštenje: On će posredstvom Tokio vlade iskoristiti da otkupi od misterioznog japanca svih osam Senkaku ostrva, koje je ovaj privatno stekao. Ne samo u Kini Urlik protesta je potom bio bučan, čak i u Tajvanu koji takođe polaže pravne zahteve za ostrvca.
Neposredno pre, u decembru 2011. godine, Ishihara je putovao u Vašington da tamo drži govor na Institutu Hudson, jedan neokonzervativni trust mozgova. U svom govoru, Ishihara, je rekao sledeći japanski izbori bi „otvorili put za jačanje SAD-Japanskog saveza.“ Zatim je govorio o tome „da bi to moglo da znači jači savez za ostatak Azije.“
Ishihara pripada liberalnim demokratama, koji trenutno vladaju pod vođstvom premijera Shinzo Abe u Japanu. U to vreme su još uvek bili u opoziciji, na vlasti je bila, umerena vlada Ioshihiko Noda. Noda je reagovao uznemireno na provokativnu izjavu Ishihare da kupi sporna ostrva. Uzgred, kada je Ishihara gostovao na Institutu Hudson, bio je pozdravljen od strane višeg potpredsednika Think Tank-a- nikog drugog nego I. Lewis „Scooter“ Libby , bivši načelnik štaba potpredsednika Dika Čejnija (Dick Cheney).
Preteći Uspon Nippon Kaigi
Skuter Libi i Čejnijevi jastrebovi, kojima pripada i Obamin ministar odbrane Ash Carter , sarađuju u Japanu sa udruženjem nalik masonskom koje se zove Nippon Kaigi. Ishihara kao i Abe u ovom udruženju zauzimaju visoko mesto. jedan pripadnik iz viših krugova opisao je udruženje na sledeći način: „Mi smo u potpunosti posvećeni konzervativnoj stvari. Mi smo monarhisti. Zalažemo se za reviziju Ustava. Mi smo za slavu nacije. “
Nippon Kaigi vodi kampanju za reviziju japanskog Ustava i posebno člana 9. kojim se zabranjuje zemlji da ima stalnu vojsku. Istovremeno zahteva ojačavanje korena šintoizma zemlje. Tokio tribunal za ratne zločine od 1946 do 1948 udruženje smatra nelegitimnim, a obim tih ubistava koji su počinili japanske trupe u Nanking masakru 1937. godine, bio je „preteran ili iskrivljen.“ udruženje brani teritorijalne aspiracije Japana za Senkaku ostrva. Na sajtu Nippon Kaigi poznati šintoistički sveštenici su navedeni kao „savetnici“, uključujući i neke pripadnike carske porodice. Da je Abe na nedavnom samitu G7, ostale lidere odveo na Ise-jingu, najveću japansku šinto svetinju, nije samo simboličan gest.
Abe je u 2014 obnovio njegov kabinet. Od tada, petnaest od osamnaest članova kabineta su i članovi Nippon Kaigi. Većina takođe pripada udruženju koje promoviše šintoizam kao državnu religiju. šinto je tradicionalna, nacionalistička religija, koja je do 1945. godine od strane monarhije korištena da obožavanje hramova ojača lojalnost ka caru. Od oktobra 2014. godine 289 od 480 japanskih poslanika u parlamentu su iz Nippon Kaigi. Čovek se ne mora mnogo truditi da se oseća kao u predratnom Japanu i da se priseti brutalne invazije i okupacije kineske Mandžurije tokom 1930-ih.
Skuter i Japan
Skuter Libi igra centralnu ulogu u družini jastrebova i „Američkih posebnih“ koji su stvorili „Projekat za novi američki vek“ (PNAC) i sa njim oblikovali militantnu Čejni-Bušovu administraciju od 2001. do 2009. godine , Libi je bio jedan od autora smernica odbrambenog plana za budžet 1994. do 1999. godine i to zajedno sa Polom Volfovicem za tadašnjeg američkog sekretara za odbranu u administraciji Džordža Buša – nikog drugoog do Dika Čejnija. U PNAC izveštaju od septembra 2000. država sasvim otvoreno kaže da je izveštaj zasnovan na smernicama koje su Čejni, Libi i Volfovic napisali u 1992 godini. Od tih smernica se tiho i neupadljivo odustalo nakon što je neko dostavio dokumenta Njujork tajmsu. Skuter Libi je došao 1989. u Ministarstvo odbrane i od tada je blizak sledbenik Dika Čejnija.
U izveštaju PNAC se zahteva da vladavinu Sadama Huseina prekinu ratom . Pored toga,zahteva se od novog predsednik SAD da ponovo poveća vojni budžet da bi mogao da se vodi „preventivni rat“, ukoliko bi jedna zemlja ili grupa zemalja ugrozila položaj Amerike kao jedine supersile. „Američka posebnost“ je zapravo ukratko rečeno poremećena ideja: „Mi smo broj jedan, jer je naš Bog veći i gori od vašeg Boga“!
U članove PNAC se ubrajaju Luis Libi, Donald Ramsfeld, J. Pol Volfovic i Dik Čejni ( Lewis Libby, Donald Rumsfeld, J. Paul Wolfowitz i Dick Cheney ). Svi oni su zauzimali ključne funkcije u Čejni-Bušovoj administraciji, i oni su formirali društvance koja funkcioniše kao neka vrsta tajne paralelne vlade od 1989. do učvrsti ulogu SAD kao neprikosnovene svetske sile broj jedan kroz imperijalističke ratove. Ovo se odnosi na Avganistan i Irak 2003. godine, Libija u 2011. i Ukrajina u 2014. I danas u Aziji Kina je sve više na meti zbog svog položaja kao nezavisna velika sila.
Libi je osuđen na zatvor Jer je 2003. godine, pred rat u Iraku razotkrio agenta CIA-e Valerie Plame . Predsednik Džordž Buš ga je kasnije pomilovao, od tada Libi radi na Hudson institutu . On je specijalizovan za vojna pitanja, ali i za Aziju i posebno za japansku politiku. Navodno je veoma blizak japanskom Premijeru Abe-u.
Abe i Skuter
Od 26. decembra, 2012 je Šinzo Abe, blizak prijatelj i poverenik Išihare i Skuter Libijevog Hudson Instituta, novi japanski premijer. Vlada Noda je podnela ostavku iznenada nakon kratkog mandata, Abe je uspeo da prevlada na narednim izborima. Od tada, Japan, vodi provokativni, oružijem zveckajući kolizioni kurs ka Kini zbog Diaoyu / Senkaku ostrva. Ovde se odražava nacionalistički program koje sprovodi Abe-ov Nippon Kaigi i njeno usko povezano šintoističko Udruženje duhovnog vodstva.
Nakon manje od godinu dana u kancelariji Abe je pozvan u Vašington u septembru 2013. godine od strane neokonzervativnog Hudson Instituta. Tamo je postao prvi ne-Amerikanac odlikovan Herman Kahn nagradom. Njegov govor nije najavio predsednik Instituta Hudson, nego potpredsednik Skuter Libi, što već pokazuje koliko su njih dvojica bliski . Shodno tome Abe je počeo svoj govor sa : „Hvala ti, Scooter …“
U svom govoru na Hudson Institutu Abe stavio jasno do znanja da želi da dovede odnos Japana i SAD na takav blizak nivo da bi veze koje su uspostavljene u protekle dve decenije između SAD i Kine, zastarele i Japan time postao ponovo američki najvažniji partner u azijsko-pacifičkom regionu.
Abe je govorio , „Japan i SAD treba da zajednički vode indo-Pacifički vek“ On je nagovestio da će pokušati da se podvrgne Japanski posleratni ustav jednoj reformi . Ustav zabranjuje aktivnu upotrebu vojske. Abe je nagovestio dalje da je Kina razlog za reformu ustava. Premijer: „Ja radim naporno, da obnovimo naše nacionalne strukture bezbednosti. Po prvi put ikad , Japan japan će osnovati nacionalni savet bezbednosti , mi ćemo objaviti strategiju nacionalne bezbednosti, u kojoj se definiše šta je obavezan Japan i šta su naši ciljevi. I po prvi put u jedanaest godina moja vlada je povećala budžet za odbranu ove godine. “
Dalje Abe je govorio svojim neokonzervativnim prijateljima na Skuter Libijevom Hudson Institutu: „Imamo bliskog suseda [Kina] čiji vojni troškovi su najmanje dva puta veći nego što su Japanski, i nadmašeni su samo od strane američkog budžeta za odbranu. Za više od dvadeset godina, od 1989. godine, ta zemlja je povećala nedostatak transparentnosti nad vojnom potrošnjom na godišnjem nivou za više od deset procenata … nazivajte me onda pravim militaristom, ako želte. “
Od njegovog govora u septembru 2013. Abe verno zastupa provokativne ciljeve protiv Kine svojih Vašington NeoCon prijatelja, Dik Čejnijeve družine oko skuter Libija.
Senkaku pod nuklearnim štitom
Japanski državni vrh oko Šinzo Abe-a udara ponovo u militantni ton, protiv Kine zveckajuci oružijem zbog Senkaku ostrva. Na brizantnosti je dobila cela stvar, nakon što su Japan i Sjedinjene Države izdali zajedničko saopštenje u aprilu, 2015. godine.
U saopštenju je najavljeno da će američko ministarstvo odbrane prebabaciti šezdeset odsto svoje flote u Pacifik i Indijski okean. Sistemi najnovijeg i najmoćnijeg oružja će ići kao prvo u azijsko-pacifički region. Savetodavni komitet Japansko-američke bezbednosti (SCC) izdao je saopštenje u kojem glasi da , Amerika stoji “ nepokolebljivo za odbranu Japana“, i to sa „punim opsegom svih vojnih mogućnosti Amerike, atomskih kao i konvencionalnih.“ SCC pripadaju Džon Keri i Fumio Kišida kao i sekretar za odbranu Aš Karter i general Nakatani.
6. aprila 2015. godine, SAD i Japan su se izrazili u njihovoj zajedničkoj izjavi po prvi put o tekućem sporu između Kine i Japana zbog ostrva: „Ministri su ponovo potvrdili da su Senkaku ostrva pod upravom Japana, a samim tim i obuhvaćena članom 5 Ugovora o međusobnoj saradnji i bezbednosti između Japana i Sjedinjenih država. „to ne znači ništa drugo nego da je Vašington proglasio da je spreman da rizikuje i nuklearni rat u sporu sa Kinom oko ostrva u Južnom kineskom moru.
Ne iznenađuje da je Kina odgovorila sa povećanim vojnim prisustvom u istočnom i Južnom kineskom moru. Peking je dozvolio da ga namame u paukovu mrežu koju je raširio Abe , kao što su se Čejni i njegovi prijatelji nadali.
29. maja, 2016 Peking je prvi put objavio planove za slanje podmornice opremljene sa nuklearnim naoružanjem u pacifik . 1. juna, Peking je rekao da ukoliko SAD nastave sa svojim „provokativnim akcijama“ u Južnom kineskom moru, kina je spremna da izgradi kao i iznad Istočnog kineskog mora planiranu vazdušnu kontrolnu zonu.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova se usprotivilo ove godine na kritike koje se odnose protiv raspoređivanja raketa na Woody Island ( poznate jos kao Yongxing ili Phu Lam ), najvećem ostrvu na Paracelskih ostrva, u Južnom kineskom moru . Raspoređivanje nije „povod, da se diže velika uzbuna „, saopštilo je ministarstvo. „Činjenica da Kina stacionira potrebne i ograničene odbrambene kapacitete na svojoj teritoriji, u suštini se ne razlikuje od činjenice da Sjedinjene Američke Države brane Havaje.“
Kada se u januaru 2017. godine nova američka administracija useli u Belu kuću u , ova situacija bi verovatno mogla da se razvije u Vašingtonovu sledeću nuklearnu konfrontaciju. Kao turbo punjač za eskalaciju bi mogla da se pokaže poruka Ministarstva odbrane rusije od 27. maja , da razmatraju o tome, da izgrade na Kurilskom ostrvu Matua bazu za jedinice ruske Pacifičke flote. Ruska vojska i geografsko društvo će istraživati sa šest brodova i više od 200 učesnika Kurilsku grupu ostrva, kaže se u izjavi ministarstva . Kurilska ostrva se protežu od Kamčatka poluostrva do japana i bila su tokom Hladnog rata najisturenija linija fronta sovjetskih položaja u Pacifiku.
Vašington se približava svom cilju kroz svoje pristalice,opkoljavanju Rusije i sada Kine. Prljavi otisci Dik Čejnija i njegovih saradnika kao što su Skuter Libi i Viktorija Nuland su ovde jasno vidljivi. I naravno, treća lica se koriste za još veće potpaljivanje sukoba

Advertisements


Postavite komentar

Počeo je Bilderberg sastanak u Dresdenu

bilderberg hotel_0

Danas je poceo sastanak kluba bilderberg koji će trajati do nedelje u hotelu Taschenbergpalais Kempinski, Dresden .

Ključne teme o kojima će se raspravljati ove godine su :

Aktuelna dešavanja
Kina
Evropa: migracija , rast , reforme , vizija , jedinstvo
Bliski Istok
Rusija
Američki politički pejzaž , ekonomija : rast , dug , reforme
Cyber Security
Geo – politika energije i cene sirovina
Prekarijat i srednja klasa
tehnološke inovacije

 

Lista učesnika:

Castries, Henri de (FRA), Chairman and CEO, AXA Group

Aboutaleb, Ahmed (NLD), Mayor, City of Rotterdam
Achleitner, Paul M. (DEU), Chairman of the Supervisory Board, Deutsche Bank AG
Agius, Marcus (GBR), Chairman, PA Consulting Group
Ahrenkiel, Thomas (DNK), Permanent Secretary, Ministry of Defence
Albuquerque, Maria Luís (PRT), Former Minister of Finance; MP, Social Democratic Party
Alierta, César (ESP), Executive Chairman and CEO, Telefónica
Altman, Roger C. (USA), Executive Chairman, Evercore
Altman, Sam (USA), President, Y Combinator
Andersson, Magdalena (SWE), Minister of Finance
Applebaum, Anne (USA), Columnist Washington Post; Director of the Transitions Forum, Legatum Institute
Apunen, Matti (FIN), Director, Finnish Business and Policy Forum EVA
Aydin-Düzgit, Senem (TUR), Associate Professor and Jean Monnet Chair, Istanbul Bilgi University
Barbizet, Patricia (FRA), CEO, Artemis
Barroso, José M. Durão (PRT), Former President of the European Commission
Baverez, Nicolas (FRA), Partner, Gibson, Dunn & Crutcher
Bengio, Yoshua (CAN), Professor in Computer Science and Operations Research, University of Montreal
Benko, René (AUT), Founder and Chairman of the Advisory Board, SIGNA Holding GmbH
Bernabè, Franco (ITA), Chairman, CartaSi S.p.A.
Beurden, Ben van (NLD), CEO, Royal Dutch Shell plc
Blanchard, Olivier (FRA), Fred Bergsten Senior Fellow, Peterson Institute
Botín, Ana P. (ESP), Executive Chairman, Banco Santander
Brandtzæg, Svein Richard (NOR), President and CEO, Norsk Hydro ASA
Breedlove, Philip M. (INT), Former Supreme Allied Commander Europe
Brende, Børge (NOR), Minister of Foreign Affairs
Burns, William J. (USA), President, Carnegie Endowment for International Peace
Cebrián, Juan Luis (ESP), Executive Chairman, PRISA and El País
Charpentier, Emmanuelle (FRA), Director, Max Planck Institute for Infection Biology
Coeuré, Benoît (INT), Member of the Executive Board, European Central Bank
Costamagna, Claudio (ITA), Chairman, Cassa Depositi e Prestiti S.p.A.
Cote, David M. (USA), Chairman and CEO, Honeywell
Cryan, John (DEU), CEO, Deutsche Bank AG
Dassù, Marta (ITA), Senior Director, European Affairs, Aspen Institute
Dijksma, Sharon A.M. (NLD), Minister for the Environment
Döpfner, Mathias (DEU), CEO, Axel Springer SE
Dyvig, Christian (DNK), Chairman, Kompan
Ebeling, Thomas (DEU), CEO, ProSiebenSat.1
Elkann, John (ITA), Chairman and CEO, EXOR; Chairman, Fiat Chrysler Automobiles
Enders, Thomas (DEU), CEO, Airbus Group
Engel, Richard (USA), Chief Foreign Correspondent, NBC News
Fabius, Laurent (FRA), President, Constitutional Council
Federspiel, Ulrik (DNK), Group Executive, Haldor Topsøe A/S
Ferguson, Jr., Roger W. (USA), President and CEO, TIAA
Ferguson, Niall (USA), Professor of History, Harvard University
Flint, Douglas J. (GBR), Group Chairman, HSBC Holdings plc
Garicano, Luis (ESP), Professor of Economics, LSE; Senior Advisor to Ciudadanos
Georgieva, Kristalina (INT), Vice President, European Commission
Gernelle, Etienne (FRA), Editorial Director, Le Point
Gomes da Silva, Carlos (PRT), Vice Chairman and CEO, Galp Energia
Goodman, Helen (GBR), MP, Labour Party
Goulard, Sylvie (INT), Member of the European Parliament
Graham, Lindsey (USA), Senator
Grillo, Ulrich (DEU), Chairman, Grillo-Werke AG; President, Bundesverband der Deutschen Industrie
Gruber, Lilli (ITA), Editor-in-Chief and Anchor “Otto e mezzo”, La7 TV
Hadfield, Chris (CAN), Colonel, Astronaut
Halberstadt, Victor (NLD), Professor of Economics, Leiden University
Harding, Dido (GBR), CEO, TalkTalk Telecom Group plc
Hassabis, Demis (GBR), Co-Founder and CEO, DeepMind
Hobson, Mellody (USA), President, Ariel Investment, LLC
Hoffman, Reid (USA), Co-Founder and Executive Chairman, LinkedIn
Höttges, Timotheus (DEU), CEO, Deutsche Telekom AG
Jacobs, Kenneth M. (USA), Chairman and CEO, Lazard
Jäkel, Julia (DEU), CEO, Gruner + Jahr
Johnson, James A. (USA), Chairman, Johnson Capital Partners
Jonsson, Conni (SWE), Founder and Chairman, EQT
Jordan, Jr., Vernon E. (USA), Senior Managing Director, Lazard Frères & Co. LLC
Kaeser, Joe (DEU), President and CEO, Siemens AG
Karp, Alex (USA), CEO, Palantir Technologies
Kengeter, Carsten (DEU), CEO, Deutsche Börse AG
Kerr, John (GBR), Deputy Chairman, Scottish Power
Kherbache, Yasmine (BEL), MP, Flemish Parliament
Kissinger, Henry A. (USA), Chairman, Kissinger Associates, Inc.
Kleinfeld, Klaus (USA), Chairman and CEO, Alcoa
Kravis, Henry R. (USA), Co-Chairman and Co-CEO, Kohlberg Kravis Roberts & Co.
Kravis, Marie-Josée (USA), Senior Fellow, Hudson Institute
Kudelski, André (CHE), Chairman and CEO, Kudelski Group
Lagarde, Christine (INT), Managing Director, International Monetary Fund
Levin, Richard (USA), CEO, Coursera
Leyen, Ursula von der (DEU), Minister of Defence
Leysen, Thomas (BEL), Chairman, KBC Group
Logothetis, George (GRC), Chairman and CEO, Libra Group
Maizière, Thomas de (DEU), Minister of the Interior, Federal Ministry of the Interior
Makan, Divesh (USA), CEO, ICONIQ Capital
Malcomson, Scott (USA), Author; President, Monere Ltd.
Markwalder, Christa (CHE), President of the National Council and the Federal Assembly
McArdle, Megan (USA), Columnist, Bloomberg View
Michel, Charles (BEL), Prime Minister
Micklethwait, John (USA), Editor-in-Chief, Bloomberg LP
Minton Beddoes, Zanny (GBR), Editor-in-Chief, The Economist
Mitsotakis, Kyriakos (GRC), President, New Democracy Party
Morneau, Bill (CAN), Minister of Finance
Mundie, Craig J. (USA), Principal, Mundie & Associates
Murray, Charles A. (USA), W.H. Brady Scholar, American Enterprise Institute
Netherlands, H.M. the King of the (NLD)
Noonan, Michael (IRL), Minister for Finance
Noonan, Peggy (USA), Author, Columnist, The Wall Street Journal
O’Leary, Michael (IRL), CEO, Ryanair Plc
Ollongren, Kajsa (NLD), Deputy Mayor of Amsterdam
Özel, Soli (TUR), Professor, Kadir Has University
Papalexopoulos, Dimitri (GRC), CEO, Titan Cement Co.
Petraeus, David H. (USA), Chairman, KKR Global Institute
Philippe, Edouard (FRA), Mayor of Le Havre
Pind, Søren (DNK), Minister of Justice
Ratti, Carlo (ITA), Director, MIT Senseable City Lab
Reisman, Heather M. (CAN), Chair and CEO, Indigo Books & Music Inc.
Rutte, Mark (NLD), Prime Minister
Sawers, John (GBR), Chairman and Partner, Macro Advisory Partners
Schäuble, Wolfgang (DEU), Minister of Finance
Schieder, Andreas (AUT), Chairman, Social Democratic Group
Schmidt, Eric E. (USA), Executive Chairman, Alphabet Inc.
Scholten, Rudolf (AUT), CEO, Oesterreichische Kontrollbank AG
Schwab, Klaus (INT), Executive Chairman, World Economic Forum
Sikorski, Radoslaw (POL), Senior Fellow, Harvard University; Former Minister of Foreign Affairs
Simsek, Mehmet (TUR), Deputy Prime Minister
Sinn, Hans-Werner (DEU), Professor for Economics and Public Finance, Ludwig Maximilian University of Munich
Skogen Lund, Kristin (NOR), Director General, The Confederation of Norwegian Enterprise
Standing, Guy (GBR), Co-President, BIEN; Research Professor, University of London
Svanberg, Carl-Henric (SWE), Chairman, BP plc and AB Volvo
Thiel, Peter A. (USA), President, Thiel Capital
Tillich, Stanislaw (DEU), Minister-President of Saxony
Vetterli, Martin (CHE), President, NSF
Wahlroos, Björn (FIN), Chairman, Sampo Group, Nordea Bank, UPM-Kymmene Corporation
Wallenberg, Jacob (SWE), Chairman, Investor AB
Weder di Mauro, Beatrice (CHE), Professor of Economics, University of Mainz
Wolf, Martin H. (GBR), Chief Economics Commentator, Financial Times


Postavite komentar

Može li Rusija preživeti napad Vašingtona ? — Paul Craig Roberts

Prp9u7JD_400x400

Može li Rusija preživeti napad Vašingtona ?
Paul Craig Roberts
Nisu samo američki generali ti koji neodgovorno izjavljuju na osnovu nikakvih dokaza da je “ Rusija egzistencijalna pretnja za SAD“ , kao i za baltičke države , Poljsku , Gruziju, Ukrajinu i celu Evropu . Britanski generali takođe učestvuju u ratnom huškanju . Penzionisani general Velike Britanije i bivši komandant NATO- Sir Richard Shirreff , zamenik vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Evropi do 2014. godine , je upravo izjavio da je nuklearni rat sa Rusijom “ sasvim moguć “ u roku od godinu dana.
http://www.dailymail.co.uk/news/article-3596977/The-outbreak-nuclear-war-year-West-Putin-entirely-plausible-says-former-NATO-chief-promoting-novel-2017-war-Russia.html
Moji verni čitaoci znaju da sam, ja, taj koji upozorava već izvesno vreme o verovatnoći nuklearnog rata. Međutim, postoji velika razlika između mene i zapadnjačkih generala. Ja vidim rat kao posledicu neokonzervativativne težnje za svetskom hegemonijom. Neokonzervativna težnja za svetsku prevlast je priznata od strane samih neokonzervativaca u svojim javnim pozicionim dokumentima, a o tome svedoči 15 godina implementacije u mnogim i tekućim američkim ratovima na Bliskom istoku i Africi. Iako medijske kurve daju sve od sebe da drže fokus dalje od poznatih činjenica, činjenice ostaju poznate.
Stav zapadnjačkih generala je da „Ruska agresija“ vuče nedužnu Ameriku / NATO u nuklearni rat.
Ovo je lista generala Shirreff-a „Ruskih agresija“: „On [Putin] je napao Gruziju, on je napao Krim, on je napao Ukrajinu. On je upotrebio silu i izvukao se sa tim. U periodu napetosti, napad na baltičke države … je potpuno plauzibilan. „Shirreff govori o kobajagi dešavanjima da čak i ako bi bilo stvarno to bi se dešavalo unutar granica koje su do nedavno bile dugogodišnje Ruske nacionalne granice.
General Shirreff mi izgleda kao da je neinformisan ili simulant. Sjedinjene Države i Izrael su ti koji koriste silu i izvuku se sa tim. Ruska invazija bivše ruske provincije, Gruzije, bila je odgovor na invaziju američke marionetske vlade na Južnu Osetiju u kojoj su američko i izraelsko obučavane i opremljene gruzijske snage ubile ruske mirovne trupe i veliki broj civila Južne Osetije , dok je Ruska vlada bila na Olimpijadi u Pekingu.
Bio je potreban samo mali deo ruske vojske i nekoliko sati da pregaze američko i izraelsku obučenu gruzijsku vojsku. Putin je imao bivšu ruski pokrajinu u šaci. Mogao je da obesi američkog marionetskog predsednika i ponovo priključi Gruziju nazad u Rusiju, gde i najverovatniije pripada, pošto je provela celu savremenu istoriju na toj lokaciji.
Ali Putin nije video Gruziju kao nagradu, i pošto je pokazao svoj stav, dao je Amerikancima njihovu marionetsku državu nazad. Tadašnji predsednik , ološ i nitkov, je bio izbačen iz zemlje od strane Gruzijaca i sada služi američkoj marionetskoj državi Ukrajini, kao i mnogi drugi koji nisu ukrajinci. Očigledno, Vašington ne može naći dovoljno Ukrajinaca koji će prodati svoju zemlju Vašingtonu i moraju da dovedu strance da pomognu Vašingtonu da vlada Ukrajinom.
Isto tako nije bilo, Ruske invazije Ukrajine. Putin nije čak ni prihvatio molbe ruskog većinskog stanovništva otcepljenih pokrajina Donjeck i Luhansk da se ponovo uključi i vrati u Rusiju, gde oni i pripadaju. Da je Putin zapravo hteo Ukrajinu, ne bi morao da pošalje u vojsku. On bi mogao vratiti istočni i južni deo samo prihvatanjem molbe naroda da ponovo budu deo Rusije.
Jedina molba koju je Putin prihvatio je stanovnika Krima, koji su sa izuzetno visokim odzivom nikada viđenim u „zapadnim demokratijama“ glasali 97.6 % da se ponovo pridruže Rusiji, gde je Krim boravio duže nego što SAD postoji, dok nije Hruščov, ukrajinac, preneo Krim iz Ruske sovjetske republike u ukrajinsku sovjetsku Republiku, kada su obe bile pokrajine Sovjetskog Saveza.
Nema sumnje da je Putin prihvatio Krimsku molbu zbog jedine Ruske toplovodne luke i ulaza u Sredozemno more iz Ruske pomorske baze na Krimu, i nema sumnje da je Putin odbio Donjeck i Luhansk da bi odbacio Vašingtonove propagandne optužbe, kao što su one od bivšeg generala Shirreff-a . Putin misli, i greši po mom mišljenju, da njegovo odbijanje da prihvati Donjeck i Lugansk će uveriti Vašington NATO marionetske države i smanjiti uticaj Vašingtona na Evropu. Za korumpirane Evropljane, činjenice nisu važne. Novac Vašingtona preovladava.
Putin ne razume moć novca Vašingtona . U celom zapadu samo novac preovladava. Ne postoji takvo nešto kao što je Vašingtonova reč, integritet vlade, istina, ili čak empirijske činjenice. Postoje samo dobro propagirane laži. Ceo Zapad je laž. Zapad postoji samo iz jednog razloga-korporativna dobit.
Penzionisani general Shirreff tvrdi, bez ikakvih dokaza, što je tipično, da Putin „koristi silu i prolazi sa tim.“
O kakvoj sili general uopšte priča? Može li da identifikuje silu? Nezavisni međunarodni posmatrači Krimskog glasanja izveštavaju da je bilo potpuno fer, da nije bilo zastrašivanja, nije bilo trupa ili bilo koje Ruske pretnje.
Bivši general NATO-a Shirreff smatra da je ruski napad „na baltičke države sasvim moguć.“ Iz kog razloga? Baltičke države, bivše pokrajine Sovjetskog Saveza, ne čine nikakvu pretnju za Rusiju. Rusi nemaju razloga da napadnu baltičke države. Rusija je bila ta koja je dala baltičkim državama njihovu nezavisnost. Kao što je Rusija dala Ukrajini i Gruziji njihovu nezavisnost.
Imperijalstički Vašington iskorištava razumnost ruske vlade da prikaže Rusiju u propagandistčkom svetlu. Ruska vlada je dozvolila sebi da se stavi u defenzivu i preda napad Vašingtonu.
Rusija nije napala nikoga osim terorističku grupu ISIS. Navodno, Vašington je protiv terorizma, ali Vašington koristi ISIS u nastojanju da sruše vladu Sirije sa terorizmom. Rusija je to zaustavila . Pitanje pred nama je da li ruska vlada toliko želi da bude prihvaćena od strane Zapada da je Putin spreman prodati Siriju Vašington / izraelskom rasparčavanju kako bi se pokazalo da je Rusija dobar partner za Zapad.
Ako Rusija ne pređe preko svoje simpatije za Zapad, Rusija će izgubiti svoju nezavisnost.
Moje mišljenje je da Rusija je vaskrsnula kao hrišćanin, moralna principijelna zemlja, možda jedina na zemlji. Pitanje koje traba očajnički da se zapitaju Ruski narod i njihova Ruska vlada , je: Da li želimo da budemo povezani sa ratnim zločincem Zapadom koji krše ne samo svoje zakone, već i međunarodne zakone?
Ogromna većina zla u svetu živi na Zapadu. Zapad je taj koji je sa svojim lažima i pohlepom devastirao milione ljudi u 7 zemalja u novom 21. veku. Ovo je najopasniji početak novog milenijuma u modernim vremenima.
Nezadovoljan svojom pljačkom Trećeg sveta, Južnoj Americi, Grčkoj, Portugalu, Letoniji, Argentini i Brazilu sada i Ukrajini, zapadni kapitalisti se sada koncentrisu na Rusiju, Kinu, Indiju i Južnu Afriku.
Kakva nagrada bi bila kad bi osvojili Rusiju sa svim tim ogromnim prostranstvom Sibira koji se mogu ekološki brutalno uništiti za kapitalistički profit. Ponuda Ruske vlade besplatnog zemljišta u Sibiru je bolje da bude ograničena na ruske državljane Inače, zemlja će verovatno biti kupljena od strane Zapada, koji će koristiti svoje vlasništvo Rusije da unište zemlju.
Rusi i Kinezi su zaslijepljeni činjenicama da su živeli decenijama pod represivnim i propalim režimima. Oni gledaju na Zapad kao na uspeh. Njihovo nerazumevanje Zapada ugrožava njihovu nezavisnost.
Ni Rusija ni Kina ne traže sukob. To je neopravdan i nemaran akt za Vašington da pošalje poruku Rusiji i Kini da moraju da izaberu vazalstvo ili rat.


Postavite komentar

Pitanje sistema : Kako će izgledati svet posle globalnog novog početka ?

The-Economist-Cover-218x300

U poslednjih nekoliko godina, stalno slušamo o „globalnom novom početku (globalni reset)“. Bilo da je od MMF(IMF) ili od drugih Internacionalsta / globalista / elite . Ali retko su bilo kakvi detalji navedeni o takvom novom početku. Mora se veoma duboko kopati po tom pitanju i sagledati mnoge analize da bi se dobile informacije o tome kako bi ili će svet izgledati po zamisli globalista.

Nekoliko ciljeva se otvoreno navode. Na primer, dolar bi trebao da padne kao vodeća međunarodna tržišna i -rezervna valuta i valutnu korpu specijalnih prava izvlačenja (SDR) MMF-a instalirati kao njegovog naslednika. Godine 1988. objavljen je taj plan u “ The Economist „(glavnim novinama Rotšilda). Tako bi pojedinačne nacionalne „ekonomske vlade“ zajedno okupljene i stavljene pod nadnacionalni entitet. Sistem nacionalnih centralnih banaka Pored toga bi se apsorbovao u jednu globalnu instituciju. Obe institucije bi verovatno bile pod „pokroviteljstvom“ MMF i BIZ, koje nastavljaju da pozivaju na centralizaciju političke moći, čime bi , po njihovom smatranju bile ukinute zakonodavne i granice suvereniteta koji zauzvrat treba da dovede do stabilnog finansijskog sistema.
Procesi gore opisani nisu samo „teorije“ za „fiskalne promene“, nego činjenice iza globalističke metodologije. Uvek kad god MMF pomene „veliki globalni novi početak“, onda su gore navedeni ciljevi deo na koji se odnosi MMF.
Ali šta su mehanizmi iza celog projekta? Kako bi ekonomski sistem izgledao ako globalisti dobiju ono za čim teže? Na ova pitanja globalisti skoro nikad ne daju odgovore i na taj način možemo razviti samo hipotetičke scenarije. Sledeći scenariji su zasnovani na akcijama koje globalisti obsesivno slede.

 

Inicijalna iskra
Da bi mogli započeti globalni novi početak, globalisti trebaju aktivacioni trenutak – koji će izazvati detonaciju. Ali kako bi to moglo izgledati ?, šta bi to moglo biti ? Postoji masa potencijalnih katalizatora za ekonomske nestabilnosti, a samim tim i predviđanje načina nije moguće. Jedino, ono što je sigurno je da je potrebno takav (ili više istovremeno) trenutak. Izlazak Riada iz američkog dolara, veliki lažni teroristički napad, pad na berzama jer su investitori izgubili poverenje u centralne banke, konfrontacija između Istoka i Zapada. Šta je to na kraju, je zapravo svejedno. Treba da se pri tome generiše samo jedno : Haos.
Haos, u kome se globalisti predstavljaju kao „uređujuća sila“ koja će uspostaviti javni red i njihova rešenja predstaviti kao „objektivni posrednici“.
U našem visoko umreženom i – ovisnom zapadnom svetu u kome 80% ljudi nije u poziciji da se sami brinu o sebi (hrana, itd), vrlo je verovatno da će do prekida u lancu snabdevanja i usluga dovesti do siromaštva i smrti , Obe stvari koje plaše obične građane i koji će popustiti na zahteve za većom kontrolom od strane vlade.
I ta veća kontrola je uvek bila ambicija globalista : više centralizacije i kontrole u rukama nekolicine. John Casti iz RAND korporacije postavio je svoju „teoriju okosnice (Linchpin Theorie)“ . U njoj se navodi da je kolaps – kako on kaže – „previše kompleksnih sistema“ neizbežan. Što više nezavisnih elemenata postoji u sistemu, veće su šanse da će to dovesti do nepredviđenih okolnosti koje mogu dovesti do navodne katastrofe. Navodno, rešenje bi bilo uskladiti sve sisteme i ujediniti ih i eliminisati ometajuće faktore . To znači, puna centralizacija je za Casti-ja odgovor-odnosno rešenje.
U svetu posle novog početka, globalisti će tvrditi da nisu banke i bankari nužno odgovorni za to da je došlo do kolapsa. Umesto toga, oni će reći da je „sistem“ suviše složen i haotičan – sklon pohlepi, gluposti i nesvesnoj sabotaži. Činjenica da je kriza od početka bila namerna i kontrolisana, neće nikada biti pomenuta . Centralizacija će biti slavljena kao univerzalni lek za borbu protiv kompleksnosti mnogih parlamenata, mišljenja, političkih stavova, itd i mogućnost da se njima suprostavi. I skoro sve ostale promene u našem poslovnom okruženju se zasnivaju na ovoj laži.

 

Proređivanje finansijskih igrača
Federal-Reserve-300x225
Mi ćemo biti svedoci da dugo uspostavljene Finansijske institucije će biti žrtvovane za novi početak globalnog sistema. Nemojte misliti, da neke velike banke poput Deutsche Bank neće biti puštene da padnu ako to služi ciljevima globalista. Nemojte misliti da pojedine centralne banke kao što su Federalne rezerve neće biti srušene ako novi početak treba da se najavi. Takođe, ne mislim da neke geopolitičke strukture kao što su EU ne mogu biti ciljano dovedene u nered . Na putu ka totalnoj globalizaciji i svetskoj ekonomskoj vladi globalisti nemaju lojalnost ni prema jednoj velikoj korporaciji, naciji ili centralnoj banci. Oni će rado otkačiti svaki privesak ako oni na taj način mogu da ostvare svoj cilj jednog svetskog trgovinskog sistema.
Ovo opet znači da ćemo na mikro nivou, videti takozvane bail-ins u velikoj meri. Legalno oduzimanje bankovnih računa, penzionih fondova i depoa akcija . Prvi „eksperimenti“ su uspešno sprovedeni u Evropi. Neki će takvim eksproprijacijama aplaudirati kao kraju kapitalizma i oceniti kao korak ka ekonomskoj „harmonizaciji“ . Međutim, mnogima će njihove penzije , ušteđevine i sl. biti opljačkane.

 

Devalvacija
Svako ko se bavi ekonomskom situacijom je svestan toga, ali važno je da se shvati da će se devalvacija novca proširiti preko svih granica i pogoditi sve valute. Neke će samo biti više pogođene od drugih. Američki dolar kao glavni cilj globalista će biti uništen. On neće nestati, ali će postati sve irelevantniji na globalnom nivou. Ako je to tačan vremenski raspored od „The Economist“, onda će američki dolar biti „sahranjen“ pre 2018 godine.
Devalvacija prati stagflaciju i mnoge životne potrebštine i sredstva kojim se one proizvode će ubrzano poskupiti . Ne mora doći u svim sektorima privrede do inflacije, jer implodirajuća potražnja bi mogla izbalansirati neke od uticaja kolapsa valuta. Ali će biti ekstremna inflacija u oblastima koje najteže pogađaju običnog čoveka.

 

Digitalizacija trgovine
Pored svih nedostataka i kontrolnih mehanizama oko fiat novca, postoje i drugi sistemi koje treba imati na umu. Prošlog meseca, 100 rukovodioca najvećih finansijskih institucija u svetu su se sastali na privatnom sastanku na Times Square u kancelariji od Nasdaq Inc., da bi razgovarali o budućnosti novca. Da budemo precizni, razgovarali su o softverskoj arhitekturi „Blockchain“.Cilj je da se implementira blok lanac kao medijum za sprovođenje pune digitalizacije globalnih monetarnih transakcija, i to tako, da je sve razumljivo, upravljivo i sigurno. Drugim rečima, cilj je kraj svih transakcija koje zahtevaju fizičku gotovinu.
Stvaranje bezgotovinskog društva izjednačava se sa krajem privatne trgovine. Čak i navodne decentralizovane digitalne valute kao Bitcoin se ometaju kroz funkcionalnost blok lanca, što čini praćenje svake transakcije neophodnom da bi valuta mogla da funkcioniše. Naravno, može se tvrditi da je anonimna, ali je činjenica da digitalna valuta sama po svojoj prirodi uništava privatnu trgovinu trampe i gotovinskog plaćanja. Ako bilo koji proces trgovine je predvidiv i svaki štedni ulog je predstavljen samo kao digitalizovan , onda onaj ko ima „ključ od centrale “ bloka lanca“ (u ovom slučaju 100 finansijskih institucija), imaju moć da po volji naprave haos u životu svakog od učesnika.
Još jednom „blok lanac“ koji globalisti imaju u vidu nikada neće dozvoliti anonimne transakcije, jer se u njihovoj digitalnoj valuti ne radi o anonimnosti ili „pogodnosti“, nego samo o kontroli.

 

Konsolidacija upravljanja
Korumpirane vlasti su alat pomoću kojih globalisti, robu, usluge i rad mogu da iscede iz populacije i suzbiju ustanke i nerede. Mala je verovatnoća da će globalni novi početak dovesti do kolapsa vlade. Naprotiv. Obično dobijaju vlade tokom ekonomske krize još veću moć sve – do totalitarizma. Uvek će biti novi mehanizam valuta ili nova finansijska konstrukcija da zamene staru. Globalisti će uvek naći način da plate svoju vojsku i korisne idiote, omogućavajući im da sprovedu svoje želje. Niko ne treba da bude siguran da će globalisti biti suočeni pri kolapsu sa istim problemima kao obični građani. Takva ideja je veoma naivna. globalisti su stvorili kolaps – i oni se pripremaju sada za njega i spremaju se da ga iskoriste u svoju korist.
Kraj privatnoj proizvodnji i privatnih preduzeća
Nakon novog početka vrlo je verovatno da će raspodela sredstava biti veliki problem. Serijska proizvodnja dobara, kako mi to vidimo danas neće biti nastavljena u skladu sa voljom globalista. To će dovesti do namernog deficita u snabdevanju. Jedine metode pri kolapsu u proizvodnji, su da se promoviše regionalna proizvodnja u svakoj opštini, ili da nateraju ljude da ekstremno smanje svoj životni standard i njihove zahteve. Globalisti će sigurno tražiti ovo drugo.
Ali regionalna proizvodnja u svakoj zajednici stanovništva bi zaobišla potrebnu finansijsku kontrolu globalista čak je i uništila. Pretpostavljam da će globalisti pokušati da regionalnu proizvodnju naprave gotovo nemogućom. Prvo, putem poreza, koji će potom biti tako visoki da se oni mogu platiti samo kroz velike preživele i registrovane kompanije, i posle kroz oduzimanje sirovina potrebnih za proizvodnju robe, što bi omogućilo rast zajednica. Vlade će tvrditi da ovi resursi moraju da se upravljaju od strane vlasti, tako da svako može da ima „korist“, a ne samo nekolicina za „ličnu korist“.
Ako bude potrebno, oni će ograničiti razmenu ili zabraniti alternativne oblike valuta, tako da njihov digitalni ekonomski sistem funkcioniše.

 

Emisije CO2 i „ekološka ucena“
Bez obzira na to koliko se objavi informacija i podataka, otkrivajući prevaru o veštačkim klimatskim promenama, globalisti će nastaviti da guraju svoj ekonomski model sistema na bazi ugljenika sa punom snagom. Jer je ideja „CO2 otiska“ ultimativno oružje dominacije. „Porez na CO2“ je porez na sam život.
ThinkTank propagandista iz Saveta za spoljne poslove, Timothy Snyder tvrdi u svojim delima da gotovo sve od ljudi izazvane veštačke katastrofe , predstavljaju rezultat preteranog životnog standarda. Iako su njegove definicije „visokog životnog standarda“ nejasne, može se pretpostaviti da on želi dodati većini zapadnog društva višestepeno pogoršanje istoga. On nastavlja da govori o tiranima i masovnim ubicama koji često ignorišu naučne vlasti u cilju povećanja proizvodnih sredstava, i da ljudi koji ignorišu „klimatske nauke“ će doprineti budućem holokaustu. Ukratko, Snyder kaže: mi svi moramo prestati da proizvodimo, da težimo ka ličnom bogatstvu i uspehu i žrtvujemo svoj lični napredak u ime Zajedničkog napretka i bezbednosti planete.
Slično kao Casti , Snyders-u je potreban narativ koji treba da potčini stanovništvo jednoj centralnoj vlasti u smislu zajedničkog dobra. I to je sigurno samo slučajnost da će muškarci i žene koji rade za Casti-ja i Snyder-a biti na vrhu ove centralne vlasti.
Samo da vas podsetim: Za potpunu centralizaciju globalisti moraju sve uskladiti. To ne znači samo prilagođavanje privrede, nego i podešavanje veličine sistema nadole, oni žele da diktiraju. Što je veći i drugačiji, sistem , teže je održavati kontrolu. A to znači naglo smanjiti proizvodnju i smanjiti populaciju dramatično. Kontrola populacije (rođenja) je onda realnost.
Čim se emisija CO2 može oporezovazi i administrirati može se i reprodukcija ljudi oporezovati i upravljati. Globalisti će biti kao bogovi. „Crni čovek ugljenika“ može da se koristi protiv krizom umorne javnosti i gurnuti je u potpunu sublimaciju. Kao da ugljenik znači kraj sveta kojeg poznajemo i ljudi su opasnost za budućnost, koje je neophodno regulisati zbog samog njihovog postojanja.
Antropogene klimatske promene : su model globalista, kojim žele da ubede stanovništvo da veruje da samo određena gornja granica proizvodnje i broja ljudi je prihvatljiva. Ako ikada dođemo do te tačke mestu na kome je Društvo razvilo takvu mržnju prema sebi i svoje porobljavanje i uništavanje pospešuje pomoću „individualne kontrole emisije CO2“, moraće da prođe hiljade godina da bi ponovo mogla prevladati sloboda.

 

Ali još nismo stigli do toga
Svi rizici gore opisani nisu uklesani u kamen. Neki tvrde da je „kraj je blizu“ – to je pogrešno. Kraj nije nikada blizu (osim u atomskom ratu). Čovečanstvo je generacijama preživelo katastrofu za katastrofom. Sada već neposredna katastrofa traje u odnosu na istorijske, u neviđenim razmerama – ali to neće biti poslednja. Biće novih katastrofa – možda tek u narednih nekoliko decenija od sada i onda će ponovo biti onih koji kažu da je „kraj je blizu“.
U svim prošlim katastrofama, havarijama i krizama bilo je ljudi koji su iskoristili priliku preuzeli inicijativu i pokazali veličinu. Mi još uvek ne živimo u Novom svetskom poretku. Danas ni blizu nije tako biti loš kako može biti sutra, ako ne postupimo kako treba i počnemo da pokazujemo otpor.
Novi početak globalista treba aktivacioni trenutak. Kriza koju, doduše, ne možemo izbeći, jer nam nedostaju neophodne veštine da to uradimo. Ali novi početak zahteva prave ljude da se izgradi sistem posle odvijanja krize. I tu mi možemo odrediti budućnost . Svako ima u ovom razvlačenom procesu izbor : ili se sakrij i nadaj se najboljem, ili da se bori za poziciju da bi mogao odlučuješ sutra ko će da gradi i određuje. Da li će to biti psihotični globalistički kabal? Ili će biti slobodni ljudi sa savesti? Krajnji rezultat zavisi od nas – samih.
Ceo text na nemačkom :

Systemfrage: Wie wird die Welt nach einem globalen Neuanfang ausschauen?


Postavite komentar

Treći svetski rat je počeo — Paul Craig Roberts

Prp9u7JD_400x400

Treći svetski rat je počeo
Paul Craig Roberts
Treći svetski rat se trenutno vodi. Koliko dugo još pre nego što pređe u svoju vruću fazu?
Vašington trenutno sprovodi ekonomski i propagandni rat protiv četiri pripadnika petočlanog bloka grupe zemalja koje su poznate kao BRICs-Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. Brazil i Južna Afrika bivaju destabilizirane sa izmišljenin političkim skandalima. Obe zemlje su prepune Vašington finansiranih političara i nevladinih organizacija (NGO). Vašington smišlja skandal, šalje svoje političke agenate u akciju zahtevajući akciju protiv vlade i njenih NGO koji protestuju na ulicama.
Vašington je pokušao protiv Kine sa orkestriranim Hong Kong „Studentskim protestom.“ Vašington se nadao da će se protest proširti po Kini, ali šema nije uspela. Vašington je pokušao protiv Rusije sa usaglašenim protestima protiv reizbora Putina i opet nije uspeo.
Da bi se destablilzovala Rusija, Vašington treba čvršći stisak unutar Rusije. U cilju dobijanja čvršćeg pritiska, Vašington je radio sa New york mega-bankama i Saudijcima da obori cenu nafte od preko $ 100 po barelu na $ 30. Ovo je izvršilo pritisak na ruske finansije i rublju. Kao odgovor na budžetske potrebe Rusije, Vašingtonovi saveznici u Rusiji vrše pritisak na predsednika Putina da privatizuje važne ruske privredne sektore u cilju podizanja stranog kapitala za pokriće budžetskog deficita i podršku rublje. Ako Putin popusti , važna ruska imovina će preći iz ruske kontrole pod Vašingtonovu kontrolu.
Po mom mišljenju, oni koji guraju privatizaciju su ili izdajnici ili potpuno glupi. Šta god da su, oni su opasnost za nezavisnost Rusije.
Eric Draitser daje neke detalje napada Vašingtona na Rusiju: http://www.mintpressnews.com/brics-attack-western-banks-governments-launch-full-spectrum-assault-russia-part/215761/
o Vašingtonovom napadu na Južnu Afriku: http://www.mintpressnews.com/brics-attack-empires-destabilizing-hand-reaches-south-africa/215126/
i Vašingtonov napad na Brazil: http://www.mintpressnews.com/brics-attack-empire-strikes-back-brazil/214943/
Za moje kolumne o Vašingtonovom napadu na nezavisnost Latinske Amerike , pogledajte: http://www.paulcraigroberts.org/2016/04/22/washington-launches-its-attack-against-brics-paul-craig-roberts/
Kao što sam često isticao, neokonzervativci su dovedeni do gubljenja razuma njihovom arogancijom i ohološću. U svojoj potrazi za američkom hegemonijom nad celim svetom, oni su odbacili sav oprez u svojoj rešenosti da destabilizuju Rusiju i Kinu.
Sprovodeći neoliberalnu ekonomsku politiku koju im nameću njihovi ekonomisti obučeni u zapadnoj neoliberalnoj tradiciji, Ruske i Kineske vlade se nameštaju za Vašington. Kada progutaju „globalisticku“ liniju koristeći dolar, učestvuju u zapadnom platnom prometu, time se otvaraju destabilizaciji od priliva i odliva stranog kapitala , ugošćavajući američke banke, i dozvoljavajući strano vlasništvo, Ruske i Kineske vlade su zrele za destabilizaciju.
Ako se Rusija i Kina ne isključe iz zapadnog sistema i ne isteraju njihove neoliberalne ekonomiste , onda će morati da idu u rat kako bi odbranili svoj suverenitet.


Postavite komentar

Neočekivano Mesto sastanka: Bilderberg sastanak 2016. u Drezdenu

640px-Taschenbergpalais_in_Dresden_im_Winter

Andreas von Rétyi
Kopp – Online
Za vikend je najavljeno da će se ovogodišnja Bilderberg konferencija održati u Nemačkoj. Kao mesto susreta navodi se Kempinski Hotel Taschenbergpalais u Drezdenu. Da se „visoki sveštenici vlasti“ sastaju u američkoj izbornoj 2016. godini u Nemačkoj, niko nije očekivao.
U stvari, sve izgleda kao i obično: Bilderberg će se sastati i u 2016 godini . Konferencija se održava kao i često u junu i kao i obično u jednom luksuznom hotelu. Uobičajena zaštita neće izostati. Ipak, “ poznavaoci Bilderberga“ iznenađeni su odlukom da se ovogodišnji sastanak održi u Drezdenu.
Razlog za tu jednostavnu iritaciju je brzo objašnjen: zbog predstojećih predsedničkih izbora orijentisajući se prema praksi u prošlosti bila bi mnogo veća verovatnoća da se konferencija održi na američkom tlu. Prethodna tri sastanka su svi bili održani u Evropi: U 2013., Bilderberg se povukao u britanski Wattford 2014. godine sledila je danska prestonica Kopenhagen, prošle godine zasedanje svetske elite sledelo je u Telfs-Buchen, u Austriji. Po uobičajenoj šemi, SAD bi sada ponovo bile na redu .
Tako da su kružile pretpostavke , da bi se ponovo sastali u 2016. u Chantilly, u blizini Vašingtona. Westfields Marriott služio je za Bilderberg u nekoliko navrata kao mesto zasedanja. Tako da sada sve izgleda sasvim drugačije, Nemačka dolazi u fokus.
Mejnstrim mediji ne mogu sada da izbegnu da se barem ponašaju da izveštavaju o Bilderbergu. U suprotnom, kredibilitet bi potpuno nestao. Ipak, ta tema se prećutkuje ili minimizira u velikim TV vestima. I ovaj put, to sigurno neće biti drugačije.
U međuvremenu je potvrdilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova: Konferencija se održava od 9. do 12. juna u Drezdenu. Takođe, procurelo je preko krugova učesnika da će se Bilderberg okupiti u luksuznom Kempinski Hotelu Taschenbergpalais u blizini Semper opere.
I stvarno, online upit o raspoloživosti soba za taj period dobijamo informacije: „Žao mi je, ali za željene datume nisu slobodne sobe. Molimo unesite alternativne datume i pokušajte ponovo. “
Tako rečeno tipične informacije kada se Bilderberg sastaje – Naravno, ceo hotel će biti rezervisan od strane grupe i proglašen i ovaj put za apsolutnu zonu zabrane.
Zvanični sajt potvrdio je u međuvremenu trenutni prostor za ovu već 64. Bilderberg konferenciju. Spisak učesnika je još u toku.
Kao i uvek, učestvuju više od 100 lidera iz politike, biznisa i medija na ovoj veoma kontroverznoj konferenciji . Sve diskusije se uvek održavaju u potpunom odsustvu javnosti i daleko od svakog protokola.
Niko ne zna tačno kakvi se sporazumi sklapaju na tim „neformalnim sastancima“ .
Zvanično se ovde ne održava aktivna politika, navodno se , ne donose odluke .
Međutim, upravo suprotno je slučaj. Ovde globalisti postavljaju kurs za svet, određuju dalji njegov tok . I za ostatak sveta svakako se odnosi: „Mora da ostane napolju“ od demokratije nema ni traga !.
Mesto sastanka Drezden će verovatno od lokalne policijskih i bezbednosnih snaga mnogo zahtevati . I naravno ima i novost: U 2016., Bilderberg će tako održati prvi sastanak na teritoriji bivšeg sovjetskog bloka.
Sledeći tradiciju Bilderberga predsednik vlade zemlje domaćina otvara konferenciju. Angela Merkel će verovatno obaviti taj posao, baš kao iu 2005. godini, Gerhard Šreder u Bavarskoj u Rotah-Egern.
Kao što je poznato, Angela Merkel bila je tada postavljena nekoliko meseci nakon konferencije na svoj visoki položaj kao prva nemačka kancelarka.
Ako „tajni klub moćnika“ ove godine nije u zasedanju u Sjedinjenim Američkim Državama, nego u Nemačkoj, to onda ima naravno više ili manje „dobrih“ razloga.
Takođe, Bilderberg bi sada mogli vršiti pritisak na kancelarku. Da se ne zaboravi, u jesen 2017. godine su izbori – ako se ne raspišu pre vremena.


Postavite komentar

Trans-Atlansko i trans-Pacifik „Partnerstvo“ je Kompletno korporativno Preuzimanje sveta – Paul Craig Roberts

Prp9u7JD_400x400

Paul Craig Roberts
Kao što sam naglasio, od kada su prvi put objavljena ova „partnerstva“, njihova svrha je da se korporacijama dodeli imunitet od zakona u zemljama u kojima posluju. Princip mehanizma ovog imuniteta je davanje prava korporacijama da tuže vlade i agencije vlada koje imaju zakone ili propise koji utiču na korporativnu dobit. Na primer, Francuska zabrana GMO hrane su, pod „partnerstvom“, „ograničenja na trgovinu koja ugrožava korporativnu dobit.
„Partnerski“ namešteni „sudovi“ sa zaposlenima koje su postavile korporacije i koji su izvan sistema sudova suverenih vlada, i u tim pravnim sudovima odvijaju se tužbe . Drugim rečima, korporacije su sudija, porota i tužilac. Oni ne mogu izgubiti. „Partnerstvo“ postavlja tajne nedodirljive vlade koje su veće i imaju moć nad izabranim vladama.
Možete se pitati sa koliko novca su predstavnici zemalja bili plaćeni od strane korporacija koji su „fasttracked“ (po ubrzanoj proceduri) progurali ovo i koliki će mito biti da se sporazumi odobre od strane zakonodavaca. Kao što vidite američki, britanski, nemački i drugi zvaničnici vlade agiraju u korist korporativnih vlada, po tome će te znati da su dobro plaćeni.
Petar Liley, ministar trgovine i industrije u Margaret Thatcher konzervativnoj vladi i trenutno konzervativni član britanskog parlamenta pogledao je u trans-atlantsko partnerstvo i upozorava protiv njega. Kao političar ne može govoriti tako snažno kao što bi želeleo, ali on vam daje slikovit opis. Ovde je izveštaj Eric Zuesse : http://www.strategic-culture.org/news/2016/04/09/british-conservative-breaks-ranks-opposes-ttip.html
Nijedan predstavnik vlade koji ima i malo integriteta i patriotizma ne bi odobrio ni jedan od ovih sporazuma, kao ni zakonodavno telo koje nije kompletno korumpirano ne bi predalo svoju moć i funkciju globalnim korporacijama.